''Дана 28.01.2014. године, од стране Интерпола Београд запримили смо захтјеве за доставу увјерења о држављанству и идентификационих материјала за пет лица, међу којима је и Насер Орић, а ради, како је наведено, расписивања међународних потјерница за тим лицима.
Дирекција за координацију полицијских тијела БиХ је наведене захтјеве прослиједила надлежној агенцији за провођење закона на даље поступање.
Рок за доставу тражених информација није назначен и, након што надлежна агенција достави тражене информације, исте ће без одлагања бити прослијеђене Интерполу Београд.
Дана 03.02.2014. године, НЦБ Интерпол Београд је расписао међународне дифузне потјернице за два лица, у циљу хапшења и екстрадиције у Републику Србију. Дифузне потјернице достављене су свим земљама чланицама Интерпола.
С тим у вези, Законом о међународној правној помоћи у кривичним стварима БиХ (Службени гласник БиХ бр. 53/09), члан 40., прецизно је регулисано питање поступка с држављанима Босне и Херцеговине у случају расписивања међународне потјернице.
Наиме, како је наведено у члану 40. (1), ако «Уред Интерпола по расписаној међународној потјерници стране државе увидом у постојеће базе података држављана или на други начин утврди да је то лице држављанин Босне и Херцеговине, обавијестит ће Интерпол државе молитељице која је расписала међународну потјерницу и сједиште Интерпола о немогућности изручења властитих држављана и немогућности расписивања потјернице на територији Босне и Херцеговине за држављанином Босне и Херцеговине ради његовог изручења другој држави.»
Дирекција за координацију полицијских тијела БиХ је по запримању дифузних потјерница за држављанима БиХ, сходно наведеном члану 40. Закона о међународној правној помоћи у кривичним стварима БиХ, обавијест о немогућности расписивања потјернице на територији БиХ и немогућности изручења лица другој држави, обзиром да су држављани Босне и Херцеговине, доставила НЦБ-у Интерпола Београд, Генералном секретаријату Интерпола, те Министарству правде Босне и Херцеговине и надлежним полицијским агенцијама у БиХ.
Такође, сходно члану 40. став 2. истог Закона, уз обавијест о немогућности изручења властитих држављана, НЦБ Интерпол Београд смо обавијестили о могућности уступања кривичног гоњења надлежним правосудним органима Босне и Херцеговине.
НЦБ Интерпол Београд за овим лицима расписао је дифузне потјернице. Према Интерполовом правилнику о процесуирању информација, Нацонални централни биро (НЦБ) или међународни субјект ће користити радије дифузну него обојену потјерницу ако:
(а) желе да ограниче слање свог захтјева за сарадњу или упозорења на одабране НЦБ-е или међународне субјекте;
(б) желе да ограниче информације садржане у захтјеву за сарадњу или упозорењу на ограничен број НЦБ-а или међународних субјеката;
(ц) њихов захтјев не оправдава или не испуњава услове за објављивање обојене потјернице.
Услови слања дифузија су исти као и генерални услови за евидентирање података у полицијским базама података Организације. Валидност дифузне потјернице је иста као и црвене, а то је 5 година.
За разлику од дифузних потјерница, црвене потјернице земље-чланице достављају Генералном секретаријату на објављивање, а Генерални секретаријат врши правну анализу свих црвених потјерница прије њиховог објављивања, како би се обезбиједила усаглашеност са Интерполовим Статутом и правилником.
Према Правилнику о процесуирању информација, црвене потјернице се објављују на захтјев неког Националног централног бироа или међународног ентитета овлашћеног за истраге или гоњење у кривичним стварима, у циљу лоцирања лица за којим се трага и његовог задржавања, хапшења или ограничавања кретања ради екстрадиције, предаје или сличне законске радње.
Босна и Херцеговина има једнаку обавезу поступања било да је ријеч о дифузним или црвеним потјерницама, док само поступање по међународним потјерницама зависи и од националног законодавства сваке од земаља чланица Интерпола.
Према члану 5. (3) Интерполовог Правилника о процесуирању информација, « чланице Организације ће настојати да размјењују што је могуће више информација од интереса и у сврху међународне полицијске сарадње, уз дужно поштовање политичке неутралности Организације, независности и њеног мандата, као и својих националних законодавстава и међународних конвенција чије су потписнице.»
Међутим, на 79. засједању Генералне скупштине Интерпола у Дохи/Катар, 08.-11.11.2010. године, усвојена је Резолуција број АГ-2010-РЕС-10, којом је Генерална скупштина одлучила «да ће се ... процесуирање нових захтјева који се доносе на случајеве геноцида, злочина против човјечности и ратних злочина каналима Интерпола наставити у случајевима:
1. захтјева достављених од стране међународних судова;
2. захтјева достављених од стране тијела које је успоставило Савјета безбједности Уједињених Нација, у складу са специфичним одредбама дефинисаним заједничким споразумом који се односи на такве захтјеве;
3. захтјева достављених од стране земаља-чланица, осим у случајевима када се захтјев односи на држављанина друге земље- чланице, и када та земља-чланица, након што је од стране Генералног секретаријата обавијештена о таквом захтјеву, протестује против тог захтјева у року од 30 дана.»
Дакле, уколико се таква обавијест Генералног секретаријата заприми у Дирекцији за координацију полицијских тијела БиХ, иста ће бити прослијеђена Министарству правде БиХ на даљу процјену и предузимање мјера и радњи из њихове надлежности.
Дирекција за координацију полицијских тијела БиХ је до сада у конкретном случају предузела све законом прописане мјере и радње из своје надлежности.''